fbpx

Kako nam izgledaju porodice iz ugla političkih kampanja

Čitanje političkih spotova SDS-a i SNSD-a

 

Medijska pismenost – jer stvarnost nije savršena

Medijska pismenost na značajan način utiče na naš doživljaj sveta i ponašanje u njemu. Medijski pismena osoba oštroumno sagledava prostor i vreme u kome živi, što je izraz društvene inteligencije koja je ključna za uspešno snalaženje u svetu koji nas okružuje.

Čest primer pogrešne interpretacije medija jesu fotografije na Instagramu. Njegovi korisnici postavljaju svoje fotografije koje daleko da su od stvarnosti. Svakim danom na našim mobilnim telefonima unapređuju se alatke koje nas „peglaju“ kako bismo izgledali što savršenije. Lica bez bora, usne punije i jedna medijski nepismena ličnost počinje da živi taj savršeni svet, gubi kontakt sa stvarnim što može da dovede do različitih vrsta frustracija, jer stvarnost nije savršena.

 

Ako hoćete da shvatite društvo, čitajte reklame

U reklamnom svetu, profesionalci veliku pažnju posvećuju iščitavanju poruka u medijskim sadržajima, naročito onim koje plasira konkurencija. Naime, uobičajeno je da pre nego što osmislimo bilo kakav oglas prvo istražimo i iščitamo medijske nastupe konkurencije. Na taj način ćemo sebi uštedeti vreme i steći nova saznanja o tome kako i kome da se obratimo reklamom.

Naime, pretpostavićemo da je oglašivač morao pre snimanja bilo kakvog spota uraditi ogroman posao istraživanja i analize svojih ciljnih grupa, a nama ostaje da pažljivo pročitamo poruke koje nam je poslao.

Ovom prilikom analiziraću video-spotove dve političke stranke SDS-a i SNSD-a. Na osnovu njih ću pokušati da shvatim kako oni doživljavaju stvarnost koja nas okružuje, porodice i naše živote kojima planiraju da upravljaju – kako su procenili svoje stvarne i potencijalne glasače.

 

„Izdajniče, za koga radiš? – SDS

SDS je snimio set od tri videa, triptih sa zajedničkim naslovom: Izdajniče, za koga radiš? Prvi video nosi podnaslov: Zaustavimo laži, drugi: Zaustavimo zaduživanja, a treći: Zaustavimo siromaštvo.

Ono što odmah privlači pažnju je odnos između supruga i supruge u jednoj gradskoj porodici. Priča se gradi na tipičnim predstavama muško-ženskih odnosa, gde je žena kod kuće, a muškarac provodi vreme van nje jer se „bavi poslovima“. Supružnik je neuredan i „zaobljen“ zbog neodgovornog života konformiste, a fizionomija supruge je prodorna, oči fokusirane i bistre. Frizura i garderoba sugerišu da je vezana za kuću i kućne poslove dok (je) muž „farba“ posle radnog vremena.

Međutim, osim nesklada u izgledu, i njihovi dijalozi otkrivaju ozbiljne razlike u razumevanju stvarnosti.

Zaustavimo laži – SDS

 

Vaspitaj dečaka vaspitaćeš čoveka! Vaspitaj devojčicu vaspitaćeš naciju!

Reklo bi se da je žena ta koja brine o kući, porodičnom redu i finansijama. Ona želi sigurnost. To je njen osnovni motiv, a to je i osnovni motiv građana koji se udružuju u državu – oni žele sigurnost. Problem je što sigurnost uništava ona druga strana. Suprug je očigledno lakomislen, ne razmišlja o budućnosti i pri tome negira svoju poziciju zaštitnika koja se očekuje od muškarca, kako na osnovu prirodnih nagona, tako i na osnovu normi patrijarhalnog društva u kom još uvek živimo.

Kada mu supruga prigovara zbog njegovog neodgovornog ponašanja, muškarac bolno oseća nesklad između onoga što radi i onoga kako bi trebalo da se ponaša. On pokušava prvo da opravda svoje postupanje, a kada mu ponestanu argumenti, u njemu dolazi do unutrašnjeg konflikta koji stvara psihološki sumrak. Njegova svest postaje pomračena usled bolnog osećaja o neskladu između savršene slike koju ima o sebi i posledica njegovog ponašanja koje mu razaraju brak. To pomračenje je signalisano zastrašujućom muzikom iz pozadine i njegovim preobraženim i zastrašujućim pogledom.

Nemajući druge argumente, a u želji da spasi svoj ponos, krivicu svaljuje na racionalnu suprugu i naziva je izdajnikom. Naime, u patrijarhalnom društvu žena je ta koja uvek treba da stoji uz muškarca, da zadrži svoj inferiorni položaj i da ga podržava i u dobru i u zlu, da se ponosi njegovim dobrim odlukama i da se žrtvuje prilikom njegovih loših odluka.

Međutim, ova žena se ponaša drugačije jer ne može više da trpi poniženja zbog pogrešnih odluka svog neodgovornog supružnika.

Glas odlučan, energičan. Njoj je sve jasno, a pitanja koja postavlja su više retorska jer ne dobija suvisle odgovore. Ipak, ona nastavlja da pita ne zato što očekuje odgovor već da vidi u šta se to njen suprug pretvorio i koliko nisko može da padne. Ono što dobija na kraju jeste prebacivanje krivice i optužbu da je izdajnik!

Ipak, ona je i dalje uz njega iako će njegovo ponašanje da je sahrani, kako vidimo u poslednjem od tri video-spota.

Zašto ga ne ostavi? Tu je njena tragedija. Zbog modela ponašanja skopčanog za patrijarhalni sistem gde se autoritet, dakle muškarac, mora slušati. Ona svojom udajom preuzima ulogu žrtve spremne da podnese sve ono što joj on priredi, iako je intelektualno nadmoćnija.

 

Intelektualna nadmoć žene, čak i u patrijarhalnoj tradiciji

Ako se zagledamo u patrijarhalnu tradiciju, tačnije narodnu književnost koja tradiciju čuva, ova nadmoć žene nije neobična pojava.

U dve pesme narodne književnosti,  ona je naročito istaknuta. U pesmi „Dioba Jakšića“ dva brata zaokupljena sukobom oko toga kome pripada uloga alfa-mužjaka postaju toliko destruktivni da jedan brat planira ubistvo drugog. Neodgovoran kakav jeste, on svojoj supruzi naređuje da izvrši ovaj mučni zadatak. U nenormalnoj situaciji, iz koje na prvi pogled nema izlaza, žena se pokazuje kao mudra osoba koja posebnim manevrom uspeva da pomiri braću. U drugoj pesmi narodne književnosti „Ženidba Maksima Crnojevića“ potvrđuje se inferiorna pozicija žene, ali kada muškarci „zabrljaju“, one su te koje preuzimaju inicijativu:

„Ljubo moja, nu me sjetuj sade…“
Ženska strana mudro progovara:
„Gospodaru, Crnojević-Ivo,
kog su ljube dosle sjetovale,
koga dosle, koga li ć’ odsele,
s dugom kosom, a pameću kratkom
Al’ ti hoću riječ progovorit…“

Zaustavimo zaduživanja – SDS

 

Šta kaže priroda, a šta vaspitanje?

Ako bismo posmatrali trogodišnju decu dok se igraju, uočićemo bez sumnje da su devojčice fizički, intelektualno i verbalno superiornije. One se spretnije kreću, tečnije i jasnije govore. One plaču kad im se plače, glasno se sukobljavaju kada su im odnosi sa drugaricama narušeni i nesputano se raduju kada su vesele. Čuje se cika i vriska, a odrasli će samo prokomentarisati: devojčice.

S druge strane su dečaci, oni „ljumaju“ na svojim zaobljenim nožicama, nespretne koordinacije, kada zaplaču odrasli ih prekorevaju da to dečaci ne rade te moraju da skrivaju suze. Kada se svađaju, ne znaju da razgovaraju već se tuku ili, još zanimljivije, ujedaju, a kada su radosni, ćute, uspravni i, neko će reći, dostojanstveni. Ta oni su muškarci, reći će bake koje ih čuvaju, ne treba da pokazuju emocije kao devojčice. Tu nastaje problem jer devojčice, bez kočnica koje diktira naše patrijarhalno društvo, stasavaju u emocionalno i društveno svesnije osobe, a muškarci to često ne uspevaju.

Društvena inteligencija je osnov za uspeh u životu, a naš supružnik iz SDS-ove reklame, očigledno nije ni uspešan ni socijalno inteligentan. On je neodgovoran, odgajale su ga verovatno bake i deke, preponosni što imaju unuka pa mu je bilo sve dozvoljeno. Kad bi uspeo, bio bi veličan do zvezda, a kada bi pretrpeo poraz, onda bi neko drugi bio kriv.

 

Kako je SDS profilisao tipičnog glasača SNSD-a?

To je muškarac od 35 do 40 godina, zaposlen najverovatnije u javnoj službi što govori činovnička tašna na početku prvog spota. Zapuštene je spoljašnjosti: njegova kosa i brada, pogužvana garderoba i razdrljena košulja sugerišu nemarno ponašanje. Ton kojim govori odaje bahatost koju koristi kao odbrambeni mehanizam za prikrivanje svojih slabosti. Dok govori pomalo mumla, jezik mu je otežao od prekomerne hrane i alkohola, a njegov mutan pogled govori da je reč i o intelektualno zapuštenoj osobi, prosečnog do lošeg obrazovanja.

Njemu su krediti u bankama dostupniji i on to nemilice koristi ne razmišljajući o posledicama. Njegov posao se ne završava u 16.00 časova, već nastavlja da „radi“ u kafani sa „jaranima“, gde uz kapljicu i druženje razvijaju poslovne planove. Kada alkohol progovori, preći će na zabavu, a na kraju će se zaneti i ženu prevariti. Dolazi u kasne sate, infantilno raspoložen, pijan i to sve opravdava poslom i služenjem državi.

Zaustavimo siromaštvo – SDS

 

Žena kao zaštitnik porodice

Supruga iz spota je zaštitnik porodice, te osnovne ćelije jednog društva, a njen suprug, glasač SNSD-a, upravo svojim neodgovornim odlukama ugrožava i nju i porodicu i čitav društveni sistem. Žena je praktična, učena tome od malena, ona treba da sačuva porodicu, da od malo novca napravi mnogo, da deca ne osete finansijske probleme. Žena je odgovorni zaštitnik porodice.

Tako ju je predstavio i pisac Laza Lazarević u priči „Prvi put s ocem na jutrenje“. Muškarac namrgođeni pater koji se mora poštovati, ali ta namrgođenost skriva strah. On je kockar! Neodgovorni suprug i otac koji uništava svoju porodicu, a vrhunac neodgovornosti se pokazuje na kraju priče kada hoće da pobegne od problema koje je stvorio tako što će izvršiti samoubistvo. Ko spasava porodicu i zahvaljujući kome porodica uopšte postoji? Majka, naravno.

Da li su istraživanja SDS-a pokazala da je žena u ulozi supruge ta koja realnije doživljava i procenjuje sadašnju društvenu i ekonomsku situaciju u Republici Srpskoj? Da li su uočili da žene manje izlaze na izbore pa su se fokusirali u ovoj trilogiji na ovo biračko telo, da li su odustali od muškaraca koji se ne mogu učiniti odgovornim i svesnim jer su pogrešno programirani vaspitanjem i previše zastranili svojim ponašanjem? Videćemo rezultate izlaznosti, podeljene prema polu, i procente „ženskih“ glasova koje će dobiti SDS i SNSD, pa ćemo dobiti odgovore na ova pitanja.

 

Sa bakama i dekama u budućnosti – SNSD

Reklami video SNSD-a „Pod zastavom Srpske“ takođe se bavi porodicom, u seoskom ambijentu i na potpuno suprotan način.

Pripovedač je muškarac između 25 i 30 godina, pa bi se reklo da se SNSD obraća ovoj populaciji mlađih ljudi. On govori manirom romantičnog pripovedanja (storytelling) kom je cilj da pokrene dublje emocije kod gledalaca. Prikazana je cela porodica u više generacije, idilična slika nekadašnje zadruge, najbolje opisana u 19. veku, opet kod Laze Lazarevića u pripoveci „Na bunaru“.

Potencijal za ovakvo okupljanje imaju bake i deke na selu, vikendici, tako da su oni u stvari primarna ciljna grupa kojima se obraća reklama SNSD-a. To potvrđuje i šizofrena tačka pripovedanja našeg naratora. Naime, on je relativno mlad, ima 25-30 godina, ali rečnik, vrednosni sudovi o članovima porodice uvijeni u šalu u kojoj je uvek pola istina, odgovaraju starijem čoveku, vaspitanom u nekim prošlim vremenima. Zet je šmokljo, punica usta ne zatvara. Tu se umeće i fenomen „Đekne“ kad se kaže da su komšinicu Jacu zvali u Minhen, ali ona je to odbila. Sam izgovor reči Minhen je gorštački otegnut, sa nazalnim n, još malo pa nedostaje da narator umesto h izgovori k, i da se setimo Radosava i njegovog Minkena.

Pod zastavom Srpske – SNSD

 

Selo gori, a baba se češlja

Tehnika storitelinga je logična jer se prikazuje romantično okupljanje članova porodice različitih generacija, ali sporno je ono čime ona zrači, a to je nostalgija. Kao da je reklamu radio Radoš Bajić i da gledamo seriju „Selo gori, a baba se češlja“. Zanimljivo je da je upravo starija populacija, koji živi u gradu, a odrasla je na selu, bila najveća publika ove serije. Takođe, publiku čine i usamljene osobe poznijih godišta koje se sećaju dragih trenutaka iz prošlosti kada je porodica još bila na okupu.

Svetlost sunca je jutarnja ili večernja što prizor takođe romantizuje smeštajući u domen nečeg dragog što je nekad bilo, ali više se ne može vratiti jer vreme je nemoguće vratiti.

Nostalgičnom tonu doprinosi i usporeni snimak (slow motion) koji se koristi zajedno sa storitelingom kako bi se stvarnost ulepšala, ali se u ulepšavanju preteralo, stvarnost može biti tako lepa samo u sećanjima, što stvara suprotan efekat – tugu zbog prizora koji nam je drag, ali neostvariv. Takođe, tehnika usporenog snimka se koristi kada baratamo arhivskim snimcima koje ugrađujemo u savremeni narativni tok i tako želimo da napravimo razliku između sadašnjosti i prošlosti. Nostalgična prošlost je ono čime odiše ova reklama, a ne sadašnjost i stvarnost. A ko živi u prošlosti? Pa upravo populacija u poznijim godinama, i to je ono najdominantnije glasačko telo SNSD-a.

 

TV kao vremeplov za stariju populaciju

Video-spot SNSD-a postaje neka vrsta vremeplova za stariju populaciju i oni će biti zahvalni što im takav luksuz omogućen, pa makar u virtuelnom svetu kad već u stvarnosti to nije moguće.

Naravno, režiser ovo pokušava da razbije duhovitim opaskama naratora iz off-a, ali zaboravlja da se emocije primaju pre svega čulima vida i sluha, a tu caruje ton nostalgije.

Nostalgiji i romantizaciji porodičnog okupljanja u prilog ide mala dubinska oštrina fotografije. Zbog toga je veći deo zadnjeg plana zamućen, što stvara utisak da je reč o prošlim vremenima ili čak snovima. Koloričnost fotografije je takođe prenaglašena, karakteristična za amaterske video-snimke porodičnih okupljanja koji snažnom saturacijom pokušavaju da stvore sliku lepšom nego što jeste.

Ako pogledamo fotografiju SDS-ovog triptiha o izdajici, uočićemo da je kontrast snažan, kao i odnosi između dvoje supružnika. Prigušene boje sugerišu da stvarnost nije nimalo „ružičasta“.

Ako bi SNSD ovaj spot emitovao negde oko Nove godine i Božića, verovatno bi broj samoubistava kod populacije 65+ porastao zbog strašnog kontrasta između stvarnosti i ulepšane slike koju pruža ova reklama. Oni su sve usamljeniji, pa im je TV vremeplov koji im pruža iluziju lepše stvarnosti koja ne postoji.

 

Sigurno da ima još mnogo detalja koje nisam obuhvatio trudeći se da ukažem na sam princip sagledavanja porodice iz ugla SDS-a i SNSD-a, tako da ako ste primetili nešto interesantno, možete da napišete u komentaru.

Leave a Comment